Glupo je pričati o strahu a ne spomenuti likove koji su ga praktično i definisali. Ovaj blog će se redovno baviti tom tematikom, a prvi na listi majstora horora je čuveni zlikovac Fredi Kruger iz kultnog serijala filma "A Nightmare On Elm Street", maestralno delo nastalo iz pera Wes Craven-a. Prvi put su se sedišta bioskopa zatresla od straha davne 1984. Od tada, horor kao pojam je potpuno promenjen. Donekle zahvaljujući Robert Englund-u, koji je portretirao Fredija, i glumio ga sve do 2010. kada je tu ulogu, na opšte razočarenje preuzeo Jackie Earle Haley. Kako vele novi trendovi, sve što je novo, to je i dobro. Rećiću: "Ne baš!" Nije bitno niti me interesuje ko je bolji glumac, ja sam prešao u tinejdž doba nateklih očiju od lika koji je igrao gospodin Englund. Za ovog novog pacera nemam reči, gledao sam film, nije mi se nešto posebno dopao, nije to to... Fredi više nije onaj stari dobri zlikovac sa dozom crnog humora u sebi koji seje smrt u snovima.
Da, to je njegova fora. Ne postoji u stvarnom svetu, on je to mesto prepustio drugim horor junacima i nakazama, njegov teren je san. Ako mene pitate, to je neverovatno jak psihološki efekat. San je mesto gde svi rado i oberučke pobegnemo od stvarnosti i od problema, željni odmora. Ono što je cilj gorepomenutog lika je da vas ganja baš tu. Okej, ništa strašno, to je samo košmar, zar ne? Ne baš... Ako te Fredi ubije u snu, onda si mrtav i u stvarnom životu. I tu počinje pravi horor. Kruger je tip freak-a koji se pojavljuje u velikom stilu. Voli decu, i uglavnom njih i ubija. Dolazi nam sa rukavicom koja nosi povelike žilete locirane na vrhovima prstiju. Koliko njih je ubijeno time, ostaje jako diskutabilno pitanje. Da li bi bilo dovoljno da kažem da ga je čuveni časopis "Wizard magazine" proglasio za 14. po redu najvećeg zlikovca ikada?
Pričajmo još malo o samom pojavljivanju. Kada čujete pesmu "One, two, buckle my shoe", samo u prepevanom izdanju "One, two, Freddy's coming for you, three, four, better lock the door...", znate da je vašem životu došao kraj. Mislim da nikada neću uspeti da zaboravim tu jezivu melodiju. Posebno u filmu "Freddy VS Jason", gde se maklja protiv Jason Voorhees-a, još jednog poznatog zlikovca koga svi jako dobro znamo iz ostvarenja "Friday the 13th"
I tako dolazimo do miksa dva, skoro pa podjednako jaka horor džankija. I jedan i drugi su besmrtni, tipični primeri klase undead, tako da šibanju nema kraja. Toplo preporučujem film, uplašite se sa svojim voljenima, uz ekran koji će biti crven skroro sve vreme. Razlog zbog kojeg sam našeg Fredija odabrao, je sam strah. Već sam rekao da ne može biti ubijen, on se hrani strahom drugih. Ubija, ljudi i deca se plaše, onda se vrati duplo jači spreman za nova otvaranja creva i sve što nam servira. Ne može biti zaustavljen, samo uspavan. Kada se niko ne plaši, onda nema snage za nove horor pohode, pa mirno čeka sledeću priliku. U filmu sa Jasonom ga je oživeo da bi ubijao. Ljudi su zaboravili na njega, pa je digao svog kolegu iz groba, naterajući ga da ubija. Svi su mislili da se Fredi vratio, pa je nastala opšta panika, i pogađate, to mu je dalo snage da se vrati u život punog apetita haranja po snovima. Ono što nije očekivao je da je stvorio takmaca, koji hoće deo kolača (mesa) za sebe. Iskreno, kroz ceo film navijao sam za Fredija. Ostaje horor favorit u bilo kom smislu. Prepoznatljiv je ne samo po svom oštrom "produžetku" ruke, već i po crveno-zelenom i iscepanom džemperu i po braon šeširu koji ponosno nosi par izgoretina od vatre. A faca? Brrrrr. Faca mu je jedna od onih koje se pamte na prvi pogled. Koža glave mu je nastradala u plamenu tako da se vide samo nepravilne gomile kože/mišića. Takođe, nije ništa posebno mišićav, niti razvijen, ništa posebno visok, regular tip lika. To se donekle promenilo rimejkom iz 2010. godine, da dodam, svog najvećeg razočarenja u oblasti horora. Pisao bih još o njemu, ali me je ova tema zagolicala, tako da ću odgledati po deseti put neki njegov film.
Do ponovnog susreta, lepo spavajte... Buahahahahaha!
Нема коментара:
Постави коментар