U Brzom Galpou

"Stiže par kapi kiše. Poslednjih dana je najveća fora da pijem kišu. Jer svaka ima neku svoju priču.

Od neba do asfalta, dug je put.", to je bila najgora zamisao koju je mogao da stvori u ovakvom trenutku. Išao je na sastanak sa nekim likovima, da završi neki posao, a kasnije na neki gala prijem kod rođakine sestre od tetke sa očeve strane. Stao je, pogledao na sat (koji nema) shvativši da jako sporo otkucava unazad. "Dobar je to znak.", još jedna bačena stranica... Nije to bilo baš tako, bar ne sve do prijema, kada se sve u njemu iznenada promenilo... Kao da nikada ranije nije imao prilike da uživa u sumraku sa Ajfelovog tornja, gledajući pravo u grad svetlosti, u grad ljubavi... "Najlepši prizor na celom svetu i u obližnjim galaksijama.", tako je mislio sve do sad. Taj prizor je ulepšala jedna devojka... Možete zamisliti koliko je bila lepa? Kladim se da ne možete, ali nema veze. Idemo dalje, haha:))

Neću ni da trošim reči, niti da oskrnavim tu lepotu jadnim jezikom, izumom čovečanstva. Ona zaslužuje nešto božje, a to nisam ja. "Mene prate duhovi melanholije. Ali se iskreno i osećam prijatno u njihovom društvu... Barem nisam sam... Kakav glup pokušaj optimizma na tako patetičan način izlaganja!", ponovo misliš o takvim stvarima liku. Uspori malo, opusti se, sada ćeš da joj priđeš i da je pitaš da li želi cigaru. Hajde, neće stajati tu celo veče na balkonu Ajfela! Tako je i uradio. Nečujno je došao iza tih predivnih leđa. Uzela je cigaru. Pričali su... Popili su i čašu vina. Čak su se i poljubili. Na kraju su šetali ivicom balkona. Bosi, zajedno, srećni jer su srećni...

Onda je on rešio da je gurne sa krova. Dok je padala, okrenuo se sa svojim starim, pomalo zlobnim osmehom. Zapalio je cigaru. Osetio je dim, povetarac mu je hladio usne od njenih.

"Glupa kučka...", bravo dečko, to je pravo razmišljanje. Tako treba. Sada se vrati kući, gotovo je...

Dok je padala shvatila je nešto što je mislila da nikada neće. Shvatila je da će je svako izdati...

Svako razočarati. Nekako je to znala i ranije, ali kao da nije htela da prizna. Njena prošlost je u nekom tunelu, odsečena od bilo kakvih izvora života i slobode. Ma ne... Kako glup izbor reči za nešto tako, mislim, priča se da je samo to ispravno... I ništa više... Nedorečen sam, izvini. Idemo dalje... Ceo vek je tragala za pravim čovekom. Za nekim ko će joj savršeno odgovarati. Pošto je imala samo promašaje, shvatila je da ima previsok kriterijum, i da se njenom lepotom izdvaja od drugih. "Nikada neću naći pravog muškarca!", govorila je često. Toliko često da je postala luda. U svakom prolazniku muške populacije, videla je potencijalnog ljubavnika... Davala se olako, na trep. Nije marila za moral, ni za stid, imala je opsesiju. A svi su je voleli jer je bila jedna od jeftinijih drolja. Radila je u prašnjavom baru gde matori bajkeri igraju bilijar i jedu pite sa limunom. Ponekad dođe neki šaban, i onda nastane tuča, pa se jedino tada lokal provetri jer tad dođu pajkani i inspekcija. To je propalo mesto propalih ljudi, ali... To ali... Ali i ljudi iz elite ove pišljive metropole. Njihovo prisustvo je vezano da davni kult ispijanja krvi devicama u podrumu tog lokala... Ma ne bre... Kako glup način da uplašiš nekoga... Idemo dalje...

To je bilo tako sve do tad. Do te noći... Dok je po ko zna koji put gledala dosadnu glavnu ulicu. Osvetljena uličnim svetlima, išarana automobilima koji jako brzo prolaze tu. Gledala je u taj grad mržnje, besa i razočarenja. "Najgori prizor na svetu celom i u svemiru.", često je govorila... Ali tu sliku je ulepšalo njegovo prisustvo...

Nosio je košulju, raskopčanu do grudi, pušio cigaru, kao neki baja, sa levom šakom u džepu, ponosno na vrhu mosta gleda ispod sebe, gleda glavnu ulicu. "Možda je on pravi. Priđi mu, smesta!", glas u toj lepoj glavici je bivao sve jači. "Pitaj ga da li ima upaljač!", tako je i uradila. A on? On je hteo upaljač. Šetali su se po mostu, pričali. Čak su se i poljubili... A onda je ona shvatila da on nije pravi, i bacila ga je sa mosta. Kada je pao na beton, i kola su prešla preko njega... A ona je otišla u potragu za novim, boljim, pravim čovekom...